06. avgust 2011.

PRED NOVU SKUPŠTINU AKCIONARA

U vremenu demokratizacije društva mnogi su zaboravili na industrijsku demokratiju, a ona podrazumeva potpunu informisanost o situaciji, poslovanju, okolnostima u kojima kompanija posluje, kao i o pritiscima koji se na nju vrše.

Pred važan događaj, SKUPŠTINU AKCIONARA, koja će se održati 08.08.2011. imamo profesionalnu i moralnu obavezu da vas informišemo šta je „Jugoremedija“a.d. danas. Kompanija novih tehnologija, dobrih i radnih ljudi, vlasnika kapitala u mešovitoj svojini, tradicije jasne tržišne orijentacije.

Kompanija koja je osvojila GMP standard kao uslov funkcionisanja na tržištu, izvozno orijentisana i sa znatnim tržišnim učešćem u Srbiji.

Javni značaj Jugoremedije ogleda se kroz to što je 110 licenciranih preparata izuzetno potrebno i bitno na tržištu zbog opšteg zdravlja ljudi u Srbiji.

VREME IZAZOVA - NADA, STRAH, STREPNJA

Svaka generacija tvrdi da živi u najteže vreme. Krizna vremena su teška, a uz to tranziciona još teža!

U vrtlogu tranzicije, otežanih uslova privređivanja, hronične nelikvidnosti, čestih oscilacija kursa, berzanskoh špekulacija našla se i Jugoremedija. Njena sudbina se kretala od neprijateljskog preuzimanja, tj privatizacije od strane privatnog investitora Jovice Stefanovića Ninija, koji je potpunom destrukcijom i devastacijom doveo fabriku na rub propasti, preko radničkog preuzimanja i upravljanja, dve godine uspešnog poslovanja sa dobiti, a potom odluke da se uđe u rekonstrukciju i revitalizaciju fabrike otklanjanjem uskih grla, pa do nelikvidnosti i obaveza koje su pristigle na osnovu preuzetih dugova i onoga što je pozajmljeno, a uloženo u Jugoremediju.

ŠTA NAM SE DESILO?

Već duže vremena smo pod velikim pritiskom, bolje reći nikada i nismo živeli bez njega. Solidarno uporni, sa željom da se fabrika ne prenese u Niš, da se obezbedi pravo na rad, da se zaštiti kapital države i radnika, 2007. preuzimamo fabriku, uspostavljamo radničku upravu i te i naredne godine ostvarujemo dobit. Teško je bilo - interesi radnika na jednoj strani, Jovice Stefanovića na drugoj, a država po strani. Te dve godine smo bili ponos i dika kao radnička uprava, kao radnici domaćini koji ne žele ništa drugo nego da ostvare svoje pravo na rad i da zaštite svoju imovinu.

2009. odlučujemo da fabrika mora u novu investiciju kako ne bi izgubila tržište i kako bi povećala svoju konkurentnost. To iziskuje novac. Pregovarački napori traju dugo, ali su uspešni. Potvrda naše vizije ogleda se kroz uspostavljanje kreditnih linija prema Fondu za razvoj, Razvojnoj banci Vojvodine, Hipo Alpe Adria banci i Komercijalnoj. Te godine Jugoremedija je u rekonstrukciji, održava proizvodnju, ali ne radi punim kapacitetom. Zbog servisiranja dospelih obaveza, kao svesni i savesni dužnici, neke obaveze prolongiramo , a neke plaćamo i tu godinu završavamo sa gubitkom. Ono što nam je bilo najvažnije bilo je da ne zapostavimo strane kupce - zemlje u okruženju i Rusiju, i da stratešku opredeljenost za izvoz održimo i ostvarimo.

Ono što nam se danas spočitava to je gubitak i odluka da u vremenu krize uđemo u investiciju. Kriza 2009. i 2010. nije zatekla samo Jugoremediju, nego i svet i Srbiju. Pogoršavaju se uslovi poslovanja, teško ide sa naplatom, a pogotovo sa eskontom menica. Nakon 2010. odluka o investiciji, konkurentnosti i naše opredeljenosti ka izvozu svrstala je Jugoremediju u izvoznog lidera Banata sa preko 2 miliona evra izvoza lekova u prvih 5 meseci 2011.

Da je moglo bolje i više - svakako je moglo, ali u uslovima tržišta, okruženja i likvidnosti činimo sve da Jugoremedija ostane važan faktor među proizvođačima farmaceutskih proizvoda.

POLOŽAJ JUGOREMEDIJE U USLOVIMA UGROŽENE LIKVIDNOSTI FARMACEUTSKOG SEKTORA

Ozbiljnost nelikvidnosti i ugroženosti farmaceutske industrije potvrđen je na okruglom stolu Privredne komore Srbije, gde se razgovaralo upravo o ovoj temi. Snabdevanje lekovima, kao deo sistema zdravstvene zaštite, u uslovima opšte nelikvidnosti i neadekvatnog finansiranja, suočeno je sa brojnim poteškoćama, pre svega vezanim za likvidnost svih učesnika u lancu snabdevanja lekovima. A ministar zdravlja Stanković je naglasio da su neophodne što hitnije mere koje bi konsolidovale ovaj privredni sektor. Polazeći od pretpostavke da je snabdevanje lekovima opšti interes rešenje je moguće kroz uspostavljanje racionalnog i odživog sistema finansiranja zasnovanog na finansijskoj disciplini i jasnim odgovornostima svih učesnika- konstatovano je.

Veledrogerije su u 2010. godini uglavnom poslovale negativno, u strukturi njihovih kredita kratkoročno pozajmljivanje dostiglo je cifru od čak 40 %. Neredovno plaćanje državnih zdravstvenih i apotekarskih ustanova i neblagovremeni transfer novca do Republičkog zavoda za zaštitu zdravlja doveo je do ivice kolapsa kako trgovaca, tako i proizvožđača. Posledica ovakvog stanja je da je jedan broj veledrogerija u stečaju, drugi je nelikvidan, a treći sveo poslovanje na minimum. Za Jugoremediju to predstavlja ogroman problem jer naši proizvodi se avansno prodaju, pa nam se broj kupaca - veledrogerija drastično smanjio. Posledica ovakvog stanja je da je u 2011. godini redovno mesečno kupovalo 2-3 drogerije, što je značajno otežalo poslovanje, prilivi su smanjeni, a likvidnost ugrožena.

Jugoremedija ovog trenutka na zalihama ima dovoljnu količinu lekova da odgovori zahtevima tržišta, mogla bi da ih proda na odloženo plaćanje, ali zbog opšte situacije manipulacija oko likvidnosti to nismo želeli. Ostvarili smo prihod u prvom polugodištu i znatnu dobit, ali je promet lekova na domaćem tržištu svega 34,68% od planiranog iz razloga vrlo malog broja likvidnih drogerija. Zabrinjavajući podatak za domaće proizvođače , pa i za Jugoremediju, je da je u odnosu na 2008. godinu, kada je odnos domaćih i ino lekova na tržištu Srbije bio 55% - 45%, u korist domaćih proizvođača, taj odnos je danas obrnut. Ovaj podatak nas podstiče na sumnju da li se tržište prepušta stranim dobavljačima i proizvođačima, a ujedno nameće pitanje šta je sa strategijom razvoja i opstanka farmaceutske industrije Srbije.

Spočitava se farmaceutskoj industriji Srbije da nema dovoljno registrovanih lekova, a želimo da naglasimo da Jugoremedija danas raspolaže sa 110 licenciranih lekova koji su zaista traženi, a ujedno strani proizvođači licenciraju slične i iste kako bi ih prodavali na tržištu Srbije. Galenika i Jugoremedija su jedini pravi domaći proizvođači koji nemaju učešće stranog kapitala i koji većinu svoje prodaje opredeljuju ka srpskom tržištu, a Jugoremedija preko 70% svojih preparata proizvodi u svojim pogonima i to od uvoza sirovina do gotovog leka.

Poseban problem je formiranje cene lekova. Posle najnovijeg sniženja cene lekova jedan broj Jugoremedijinih proizvoda je u zoni nerentabilne profitabilnosti i insistirali smo da Ministarstva trgovine i zdravlja pomognu u smislu rentabilnog poslovanja i profitabilnosti. Primer je naš lek „Aminofilin ampule“ gde trenutno gubimo preko 100 dinara po kutiji, ali s obzirom da smo savesni i svesni šta taj lek znači za bolesne, isporučujemo ga i dalje ostvarujući gubitak. Takođe je neodgovorno ponašanje Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje da se „Lasix-u thl“ snizi cena za 70 para, a da se danas kutija prodaje po 29,70 dinara. Pogotovo ako se zna da su naše „Lasix“ ampule jeftinije za 22% od istih ampula koje prodaje „So pharma“ iz Bugarske u Srbiiji. Lek „Trental„ je naš brend i i na njemu Jugoremedija gubi. Ako se ovakav trend cenovne politike nastavi, uz poteškoće koje imamo pri dobijanju kredita za obrtna sredstva, Jugoremedija, a i čitava farmaceutska industrija doćiće u situaciju da neće moći da zadovolji tržišne zahteve, a da će država umesto proizvodnje i zapošljavanja ljudi morati da se usredsredi na uvoz.

NAJNOVIJE OKOLNOSTI U KOJIMA POSLUJE JUGOREMEDIJA

Uz dobar prolazni bilans u 2011. i u uslovima sve veće nelikvidnosti pokušavamo da premostimo situaciju kako bi obezbedili kontinuitet proizvodnje, a fabrika uspešno završila 2011. godinu.

TEŠKOĆE SA ESKONTOVANJEM MENICA

Avansna prodaja kroz menično obezbeđenje zbog isplate plata i ispunjavanje obaveza prema dobavljačima sirovina naterala nas je na eskontovanje menica kod poslovnog bankarstva. Sa teškom mukom, uz proviziju od 2,5 % dolazimo do sopstvenog novca. Problemi u ovoj kompaniji nastaju uz hroničnu nelikvidnost čitave privrede Srbije i opstrukciju poslovnih banaka da na vreme eskontuju menice kako bi se obezbedila tekuća likvidnost, a ujedno servisirale obaveze prema poveriocima. Od toga strahuje i poslovodstvo i radnici, a i vlasnici kapitala. Svesni smo činjenice da čekanje od skoro dva meseca eskontovanja menica dovodi Jugoremediju u bezizlaznu situaciju. Uspeli smo da odolimo iskušenju, obezbedili novac za plate i stvorili minimalne zalihe sirovina da se nastavi kontinuitet u proizvodnji lekova. Neeskontovanje menica nas dovodi do problema da zapadnemo u docnju prema poveriocima,bankama i fondovima, a da na osnovu zakonske regulative i pozitivne prakse banke prodaju dug nekom od zainteresovanih za Jugoremediju. U poslovnoj praksi banaka Srbije i u dužničko poverilačkim odnosima brine nas kategorija C , a to znači da se po isteku 120 dana banke mogu opredeliti za prodaju našeg duga što bi dovelo do neprijateljskog preuzimanja vlasništva nad kompanijom. Smatramo ovaj scenario najnepovoljnijim, kako za radnike, tako za vlasnike kapitala i upravu , jer bi se ponovo morali boriti za pravo i pravdu, a u interesu zaposlenih, vlasnika i same Jugoremedije. Uz ovaj problem kao Damaklov mač nad glavom Jugoremedije nametnuo se problem berzanske špekulacije.

NOVA BITKA PROTIV ŠPEKULACIJA

Zakon obavezuje sva poslovodstva da potpišu privatizacione prospekte i da iznesu akcije na berzu. S obzirom na činjenice da je tehnička rekonstrukcija fabrike izvedena 2009.godine i sagledavajući dospelost obaveza smatrali smo da je u interesu i vlasnika i Jugoremedije da se na berzi pojavi sa većom kapitalnom vrednošću nego što je knjigovodstveno procenjeno. Zakon o knjigovodstvu nas obavezuje da predajemo bilansno stanje za svaku poslovnu godinu i prema utvrđenoj nominalnoj vrednosti vrednost akcija je iznosila 100 dinara, a knjigovodstvena 330 dinara. Obzirom na uloženi kapital, za tendersku procenu angažovali smo novosadsku brokersku kuću koja nas je pripremila za izlazak na berzu s nadom i namerom da će se ostvariti cilj i interes Jugoremedije, a i malih akcionara da ćemo dobiti kapitalne investitore i cenu akcija u skladu sa izraženim kapitalom u tenderskoj dokumentaciji ponuđenoj strateškim partnerima. U nezvaničnim razgovorima sa potencijalnim investitorima došli smo do olako obećanih cena. Jedan je ponudio po, glasinama nekih radnika, čak 25 evra za akciju. Ne radi se o beznačajnoj firmi nego o „Habitfarmu“. Na osnovu uvida u bonitet te kompanije shvatili smo da je Habitfarm u problemu, da je struktura njegovog duga izražena kroz kratkoročne obaveze i da je to za Jugoremediju neozbiljna ponuda. Na osnovu procena menadžerskog tima, a imajući u vidu investicije i kapitalnu vrednost Jugoremedije smatrali smo da je preovlađujuća cena za Jugoremediju i njene akcionare 15 evra po akciji. I to je menadžerskom timu uzeto za zlo, a kod radnika akcionara izazvalo sumnje da se manipuliše njihovim akcijama i da menadžerski tim obećava i da ništa ne radi u smislu zaštite interesa akcionara.

ŠTA SMO PREDUZELI NA STABILIZACIJI I KONSOLIDACIJI JUGOREMEDIJE?

- Zaustavili berzanske špekulacije
- Uz tešku muku i visoke provizije eskontovali menice kako bi održali kontinuitet proizvodnje i obezbedili plate zaposlenima
- Pregovarali sa dobavljačima, kao i poveriocima, i tražili razumevanje za nastalu situaciju u sektoru farmacije i samoj Jugoremediji
- Inicirali i ostvarili susret sa predstavnicima Ministarstava ekonomije, zdravlja, za rad i socijalna pitanja, sindikalnim rukovodstvima i upravnim odborom i saglasili se o mogućim scenarijima za pomoć Jugoremediji
- Obratili se Ministarstvu za ekonomiju kako bi dobili povoljne kredite za završetak započetih investicija, povećali izvoz, a i konkurentsku poziciju Jugoremedije
- Obavestili Komisiju za hartije od vrednosti o destrukciji kapitala na tržištu akcija
- Preduzeli korake oko nove organizacione strukture po principima procesne i profitne logike
- Ukazali republickom Zavodu zdravstvenog osiguranja na makaze cena na uštrb domaće farmaceutske industrije i njene profitabilnosti i povlašćenu poziciju inostranih distributera u zemlji
- Obezbedili siguran i kontinuiran izvoz, kako u zemlje okruženja, tako i Rusiju kroz unapređenje distributivne mreže i usavršavanje kanala i tahnika prodaje
- Obezbedili GMP standard kao neophodnost za prodaju lekova, kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu.

MOBOM DO NOVE FABRIKE

ŠTA SMO HTELI „PENPHARM-OM“?

Penpharm je deoničarsko društvo radnika koji su 24.11.2010. rešili da ulažu u budućnost i prevashodno budu dobri građani u odnosu na lokalnu samoupravu, a da sebi i generacijama koje pristižu u Zrenjanin obezbede sigurna radna mesta. Na osnovu učešća u vlasništvu radnici su mogli i da traže podelu dividendi, a skupština akcionara je to mogla da prihvati ili odbije, ali njihova rešenost i odlučnost je bila da u uslovima kada se konkurentan proizvod tj. Penicilin mora iseliti iz Jugoremedije da izgrade fabriku u kojoj bi se proizvodio, a uz njega i Cefalosporinski preparati. To je bio jedan od uslova da se dobije GMP standard u Jugoremediji. Radnička uprava na čelu sa generalnim direktorom Deurićem mogla je i da potpiše amortizovanu opremu ampulske proizvodnje, ali je smatrala da je to štetno po Jugoremediju i da bi takva kakva je oprema obezbedila početak rada nove fabrike lekova na lokaciji industrijske zone u Zrenjaninu. Sedmog februara 2011. stvoreno je mešovito preduzeće „Jugoremedija Penpharm“ i sa ponosom možemo reći da je fabrika građevinski skoro gotova i da je po standardima Evropske Unije. Ideja je da se iskoristi potencijal jedne i druge firme, a upravo završetkom ove investicije bi se stvorili uslovi za nesmetanu i kontinuiranu proizvodnju Cliacila i Tolycara, a ujedno bi se stvorila mogućnost i za ugovornu proizvodnju trećim licima.

- Vizija i strateška orijentacija u proizvodnji ovih preparata se ogleda u tome da mešovita fabrika postane lider na tržištu u oblasti proizvodnje i distribucije lekova iz ove grupe
- Povećanjem kapaciteta postali bi vodeća uslužna proizvođačka firma
- Povećala bi se konkurentnost fabrike i tržišno učešće kako na domaćem tako i na inostranom tržištu
- Iskoristio bi se kadrovski potencijal koga Zrenjanin i Jugoremedija imaju

Plan je da se izgradnjom ove fabrike i radom u dve smene proizvede 175 miliona jedinica, odnosno 175 miliona tableta, oko 2 miliona kapsula i oko 5,7 miliona bočica lekova godišnje. Predviđena vrednost ulaganja u izgradnju objekta je milion i 200 hiljada evra, a očekivani prihodi u prvoj godini rada po sadašnjim cenama lekova koji bi se proizvodili u Penpharmu iznosili bi preko 5 miliona evra. Neto dobit bi prema proračunima iznosila 1 800 000 evra.

Proizvodi bi se plasirali na domaćem i ino tržištu gde kompanija ima svoje kupce i distributersku mrežu. Od svega toga, dobre namere i iskrene ideje da se ljudi zaposle, da investiramo, da obezbedimo siguran posao dobili smo optužbe da se fabrika gradi za pojedince mimo Jugoremedije. E to nije istina! Glasine! Usresređena je negativna medijska kampanja kako bi se investicija zakočila, Jugoremedija prikazala kao loša kompanija, a njeno poslovodstvo nesposobno. Mi smo samo bili domaćini. Iz nove investicije nikoga nismo isključili. Svako ko je hteo uložio je i dao sebe. A Jugoremedija je takođe zadržala svoj udeo kao matično preduzeće u proizvodnji lekova u Zrenjaninu. U čemu je naš greh? Možda u tome što nismo trošili nego investirali, zato što nismo predali fabriku privatnom tajkunu. Možda i u tome što smo se sami izborili, kako za Jugoremediju, tako i da na utrini industrijske zone, uz mobu i akciju radnika, ostvarimo pravo na rad, na zaradu i da obezbedimo našoj deci i dolazećim generacijama da imaju posao u Zrenjaninu.

PROČEŠLJAVANJE JUGOREMEDIJE

Odgovornost kao ključna reč među poslovnim i moralnim ljudima podrazumeva: sposobnost, odanost, definisanje cilja i njegovog ostvarenja. A mi smo naš cilj definisali i onda kada smo se borili za Jugoremediju, a i danas kada želimo da od nje napravimo konkurentnu i uspešnu kompaniju.

Izneverila nas svetska kriza, a našli smo se u okruženju gde se teško plaća, pogotovo proizvođačima. Naš greh, ako nam se traži, on je evidentan, a definiše se samo kroz jednu rečenicu - Jugoremedija je društveno odgovorna kompanija, a njeno rukovodstvo je želelo dobro, kako za radnike, tako i za vlasnike kapitala.

Nekima je zapala za oko, već je definišu kao fabriku novca, a mi bi rekli da je to kompanija budućnosti za Srbiju, za zaposlene, za generacije koje dolaze. Imali smo na umu da je to naš zadatak, ali u vrtlogu vremena, došli smo do spoznaje da postoje i oni koji ne misle dobro Jugoremediji i oni drugi koji je ne bi kupili po ceni koja joj pripada nego za šaku novca.

Naša opredeljenost da ne damo, da je to državno i naše, da nam ne treba još jedno neprijateljsko preuzimanje, da smo obezbeđivanjem GMP standarda obezbedili i budućnost, da smo na utrini akcijom - mobom stvorili uslove da se ne izgubi ampulska i penicilinska proizvodnja izazvali gnev i sumnje i svakako, sa razlogom ili bez njega, došlo je do pročešljavanja Jugoremedije.

Od sredine 2010. godine u našoj fabrici policija radi svoj posao. I to smo smatrali opravdanim. Sve do dopisa Višeg javnog tužilaštva Vojvodine kojim je potvrđeno da ova institucija nije dala nalog za proveru poslovanja i da se protiv generalnog direktora Zdravka Deurića ne vodi nikakav istražni postupak. Obrazloženje za pročešljavanje smo indirektno dobili kao „pritisak odozgo“. To „odozgo“, od neimenovanog nama nije poznato. Svako neka radi svoj posao, a mi ćemo raditi svoj.

MOGUĆA SU DVA SCENARIJA ZA JUGOREMEDIJU I TOGA SMO SVESNI!

Prvi, da špekulanti uz pomoć bankara stvore uslove za neprijateljsko preuzimanje Jugoremedije, devalviranje njenog kapitala i gubljenja radnih mesta zaposlenih. Za to nismo i ne želimo da budemo.

Drugi, da se na predstojećoj skupštini, uz civilizovan odnos i zakonsku proceduru, u skladu sa pozitivnom praksom , iznađu rešenja među samim akcionarima, predstavnicima kapitala, upravnim odborom da se pomogne Jugoremediji i uspostavi pregovaračka pozicija takva da se kapital, a i radna mesta sačuvaju. Sve mimo zakona i pozitivne prakse smatramo neosnovanim i štetnim po zaposlene u Jugoremediji. Zato nam je danas, kao i u periodu kada smo se borili protiv Ninija, neophodna ODLUČNOST, SOLIDARNOST, POVERENJE u zaštiti imovinskih i radničkih prava!

NA ŠTA SMO PONOSNI - GMP STANDARD

„Rekonstrukcija je otpočeta u septembru 2008. godine, rađena je etapno i u okviru rekonstrukcije sanirani su pogoni za proizvodnju tableta, tj. čvrstih formi, pogoni za proizvodnju masti i krema, odnosno polučvrstih formi, pogoni za primarno i sekundarno pakovanje, skladišni prostor i sve laboratorije kontole kvaliteta. U pojedinim etapama proizvodnja je bila obustavljena, kako bi sanacija bila što ekonomičnija i sa što manje zastoja u proizvodnji. U novim pogonima proizvodnja je pokrenuta decembra 2009. godine i celu 2010. godinu smo proveli u kvalifikaciji sistema.

Decembra 2010. godine posetila nas je inspekcija, oni su obišli pogon, pogledali dokumentaciju, dali predlog korektivnih mera tako da smo mi u februaru 2011. bez ijedne primedbe prošli GMP inspekciju. Ovo za Jugoremediju znači da će i u budućnosti moći da proizvodi lekove.

U starim pogonima ambijentalni uslovi su bili nepovoljni zbog toga što u staru opremu i prostor nije ništa investirano dvadesetak godina i ovim je praktićno ispunjena zakonska regulativa. Zakonska regulativa je prepisana evropska regulativa tako da to Jugoremediji daje neku mogućnost da ukoliko pronađe adekvatnog strateškog partnera u budućnosti dobije evropski GMP sertifikat i proizvodi lekove, teže svoje, verovatnije strateškog partnera i plasira ih na tržište Evropske Unije i bivšeg Sovjetskog Saveza.“

Dipl. farmaceut Milana Vukov, direktor sektora proizvodnje Jugoremedije, na čelu tima za investiciju i sanaciju

NEUSPELI TENDER KAO POVOD NEGATIVNE MEDIJSKE KAMPANJE

Jugoremedija i njen kapital ne vrednuju se samo kroz materijalno tj. zidove, kvadrate i mašine. Jugoremedija je i fabrika znanja, oličena u licencama kao i u kadrovima kojima raspolaže. Nakon rekonstrukcije fabrike i povećanja knjigovodstvene vrednosti, imajući sve u vidu, tenderska komisija procenila je vrednost Jugoremedije na 37 do 56 miliona evra. I zaista s, obzirom na tržišno učešće, na tradiciju i reputaciju ova vrednost je i od strane radničkog upravljačkog tima i akcionara bila prihvaćena, ali nije došlo do preuzimanja tenderske dokumentacije. Za razliku od drugih koji su insistirali na tenderu , upravljački tim je smatrao da vreme ekonomske krize nije pogodan trenutak za traženje strateškog partnera i investitora u srpsku farmaceutsku industriju. Zbog malih prihoda, niskog životnog standarda, mali akcionari su priključili 92,87 % svojih akcija centralnom registru. Uz ovako veliki paket akcija, Jugoremedija je stavila i zahteve pred novog strateškog partnera , a to su da je:

- iz branše 5 godina u proizvodnji lekova
- da je bonitetan, sa pozitivnim poslovnim bilansom

Ovo je dovelo je do toga da su mnogi odustali iz razloga što većinski vlasnici žele ozbiljnog proizvođača koji će obezbediti budućnost fabrike, a uz to i plasman njenih proizvoda van postojećih tržišta. Ovu vest mnogi su dočekali uz spočitavanje poslovodstvu da je u poslednje dve godine ostvarilo negativne bilanse i da se grčevito bore za pozicije u Jugoremediji. Istina je na suprotnoj strani, tender je propao zbog činjenice da je učešće farmaceutske industrije u ukupnom prometu akcija na Beogradskoj berzi 0,01%. Uz takvo činjenično stanje, kada je broj domaćih investitora sve manji, a strani se bave profitabilnim špekulacijama, očigledno da strateškog investitora za Jugoremediju nije bilo. Nizak životni standard poveo je male akcionare na put ostvarivanja prihoda prodajom akcija, ali smo se i tu suočili sa berzanskim prilikama koje su po zakonu, ali nisu u interesu vlasnika akcija iz prostog razloga što je za Jugoremedija za nas uvek bila FABRIKA ŽIVOTA, dok je za druge samo FABRIKA NOVCA.

Stoga apelujemo da vreme za privatizaciju nije povoljno! Nekadašnja radnička solidarnost mora danas biti izražena kroz solidarnost akcionara. Ako smo znali da se u vremenu 2004 - 2007. obratimo svim institucijama u zemlji i svetu kako bi zaštitili svoja prava, i ako se u Evropi primer privatizacije Jugoremedije i neprijateljskog preuzimanja ističe kao fragmantna greška privatizacione politike, sigurno je da ovaj put znamo mnogo više adresa za ukazivanje na nepoštvanje zakona, na situaciju u kojoj smo se našli i na pokušaj da se upravljačka i vlasnička prava mimo zakona prevedu na druge. Ono što želimo i prihvatamo je konstruktivan demokratski dijalog u cilju konsolidovanja poslovanja Jugoremedije i uspostavljanje jasne strategije koja bi ovo preduzeće dovela do liderske pozicije, ne samo u Srbiji i zapadnom Balkanu, nego i u Evropi.

Dipl. pravnik Jasenka Golić, predstavnik reprezentativnog sindikata subjekta privatizacije: „Rok za dostavljanje ponuda za strateškog partnera je bio 22. april, i kako do tada nije bilo dostavljenih ponuda, 12. maja na sastanku smo konstatovali da tender nije uspeo.“

ZAKONSKA REGULATIVA I PISMA PODRŠKE KOJI NAS OBAVEZUJU

Radničko upravljačko rukovodstvo i svi zaposleni zahvalni su svim onima koji dobronamerno i u skladu sa zakonskom regulativom daju podršku menadžerskom timu i akcionarima u borbi da se istinom zaštite kako radnička, tako i vlasnička prava. Zemlja Srbija se deklariše kao zemlja demokratije, legalizma i izričita je u suzbijanju korupcije. Kao nova društvena pojava kroz privatizacionu politiku jedinstveni smo u očuvanju prava na rad, prava na svojinu i zakonom predviđeno upravljanje u preduzećima privatnog vlasništva.

Za šta su uprava i radnici:

1. za poštovanje ugovora kao zakonite institucije i sredstva za regulisanje svojine i racionalnog poslovanja
2. za potpunu primenu zakona koji regulišu zaštitu imovinskih prava kao neprikosnovenih u civilizovanom društvu
3. za poštovanje prava na rad i prava iz radnog odnosa, uključujući i pravo na štrajk i druge oblikejavne borbe za prava i slobode svih građana
4. za vladavinu zakona kroz blagovremeno delovanje nepristrasne sudske vlasti, odgovorne izvršne vlasti i primene zakonske regulative za sve podjednako bez izuzetaka

U upravljačkim i poslovodnim ambicijama zalažemo se za :

1. jasno utvrđivanje vizije, misije i strategije u ostvarivanju zajedničkog cilja, a to je dovođenje Jugoremedije u lidersku poziciju i obezbeđivanje pristojnog života zaposlenih
2. dizajniranje organizacione strukture po principima procesne i profitne logike
3. uspostavljanje timskog rada i sistema nagrađivanja prema rezultatima i inovacijama koje ostvaruju zaposleni
4. primenu pozitivne menadžerske prakse u ovoj branši
5. stalno usavršavanje kadrova koji bi doveli do primene znanja kao osnove za profitabilnost modernog poslovanja

Šta nećemo :

1. nećemo igre i zavrzlame, špekulacije, novo neprijateljsko preuzimanje kompanije
2. nećemo glasine, svađe i netrpeljivost prema onima koji rade za dobrobit Jugoremedije
3. nećemo nametanje upravljanja mimo zakonske regulative i pozitivne prakse

DOSTA NAM JE BILO SUKOBA! SAMO OTVORENIM DIJALOGOM MOŽEMO DO IZVESNIJE BUDUĆNOSTI! SOLIDARNOST JE I DANAS, KAO I NEKADA KLJUČ NAŠEG USPEHA I ZAŠTITE NAŠIH INTERESA! SVESNI SMO DA ŽIVIMO U VEKU PARTNERSTVA, STOGA NAŠ IMPERATIV MORA BITI BOLJI ŽIVOT ZA SVAKOGA OD NAS! Rasim Ljajić - „Naš problem nije ni Evropska Unija, to nije ni saradnja sa Hagom. Naš najveći problem jeste ekonomija!Ova kriza praktično je razgolitila sve slabosti našeg dosadašnjeg ekonomskog razvoja.“

Originalni dokument u PDF formatu možete pogledati ovde, ili preuzeti ovde

vrati se na početak