|
|
    
 |
|
 |
 |
 |
|
Otimanje od očaja, Jedan trenutak tranzicije
Tek kada i država preuzme svoj deo odgovornosti za svoje vlasništvo, i prestane da svu odgovornost prevaljuje na ostale vlasnike i radnike, inače bolna i rizična tranzicija može biti lišena viška rizika i prestati da bude vrelo očaja od kojeg se ljudi dramatično otimaju
Nebojša Popov
Smrt radnika zrenjaninskog »Šinvoza«, Radislava Stojanova (40) u toku protesta u beogradskom Domu sindikata (16. januara) privukla je znatnu pažnju javnosti. Smrknuta lica nekoliko stotina radnika koji su ga dva dana docnije pratili do »večne kuće« na Temišvarskom groblju u Zrenjaninu nisu mogla da sakriju tugu i bol, očaj i gnev, primetan i u žamoru oko groba. Interesovanje za ovu tragediju poraslo je kada se saznalo da je to peta po redu smrt radnika istog preduzeća. Naime, u poslednje dve godine jedan radnik –
Aleksandar Mijatov – poginuo je na radnom mestu, a trojica – Miloje Jovanov, Duško Živanov i Dragan Perić – su se obesili. Svi su oko 40 godina starosti. Potonja dvojica su ostavila oproštajna pisma u kojima, kao motiv za svoj očajnički čin, pominju krajnje siromaštvo i stid što ne mogu bilo čime da obraduju svoju decu.
Osećanja koja prate stradanje pojedinačnih jedinki, kada se povežu u zgusnut splet događanja, mogu da izrastu u manje ili više snažnu bujicu različitih emocija – sažaljenja prema stradalnicima i gneva prema vinovnicima tuđe nevolje. Bujica emocija može biti toliko snažna, zgusnuta i trajna da zakloni realna događanja čiji su deo konkretna stradanja. A može se i rasplinuti kroz bezmalo beskrajan niz raznih stradanja o kojima mediji, pogotovo oni koji su senzacionalistički orijentisani, iz dana u dan, iz godine u godinu, stvaraju masovno raspoloženje ljudi kao da prisustvuju beskonačnom stradanju, a da ništa ne mogu da učine za svoje dobro.
Za celovito znanje o tome šta se sve realno događa, dabome, potrebna su zamašna istraživanja života jedinki i društvenih grupa, ali tako opsežan i temeljit intelektualni poduhvat premašuje namere i domete ovog teksta.
Umesto da nagađamo šta se sve dešavalo u dušama pokojnika pre nego što su »napustili ovaj svet«, pogledajmo šta se dešava tamo odakle su »otišli«. Ovde će biti reči o tome šta se dešava konkretnim ljudima, šta ih navodi na očajanje, i šta oni čine da mu se otmu.
Hronika
Već je pomenuto da je Radislav Stojanov preminuo u vreme protesta radnika. Reč je o protestu radnika akcionara dva zrenjaninska preduzeća, »Šinvoz« i BEK. Prema zapisima koji kruže među učesnicima protesta možemo da rekonstruišemo glavne tokove događanja.
Fabrika za proizvodnju i remont šinskih vozila – »Šinvoz« – započela je privatizaciju 1989. godine, prema odredbama Zakona o društvenom kapitalu. Do 1993. radnici ovog preduzeća su otkupili 14% akcija preduzeća. Nakon toga je privatizacija obustavljena, zbog hiperinflacije. Nastavljena je 2004. godine, po novom Zakonu o privatizaciji, kada je radnicima i penzionerima besplatno podeljeno 30% akcija. Država je preostalih 56% kapitala prodala Nebojši Ivkoviću koji je na aukciji učestvovao kao fizičko lice a čiji poslovni i preduzetnički kapaciteti nisu poznati. Uoči prodaje 56% kapitala u preduzeću je bilo zaposleno oko 870 radnika.
Na osnovu ugovora s Agencijom za privatizaciju, Ivković je bio obavezan da investira u »Šinvoz«; na toj osnovi bi stekao pravo na uvećanje svog vlasničkog udela. Ovu svoju obavezu on je prividno izvršio 2005. godine tako što je pet rashodovanih dizel-električnih lokomotiva, nabavljenih radi seče u staro gvožđe, prikazao kao investiciju u osnovna sredstva. Ovlašćeni revizor, »Privredni savetnik – Revizija« (Beograd), 11. avgusta 2005. godine je izdao nalaz da je investicija izvršena u skladu s kupoprodajnim ugovorom, nakon čega se Ivković uknjižio kao vlasnik 76% akcija »Šinvoza« Lokomotive iz tobožnje investicije su i danas u istom stanju kao i 2005. godine – počivaju na postoljima na kojima su i dovezene, nemaju točkove, neke ni motor.
Radnici akcionari su više puta obaveštavali Agenciju za privatizaciju o kakvoj se vrsti
»investicija« radi i zahtevali su kontrolu izvršenja ugovornih obaveza. Agencija je potom, samoinicijativno a i na zahtev radnika akcionara, nekoliko puta slala kontrolu u »Šinvoz« (4. aprila 2004, 12. jula i 24. oktobra 2005, 17. aprila 2006. i 20. marta 2007. godine), a u njihovim izveštajima uvek se tvrdilo da je investicija izvršena u skladu sa sklopljenim ugovorom. Mali akcionari osnovano sumnjaju da ranije pomenute lokomotive nije ni kupio Ivković, već ih je »Šinvoz« dobio od ŽTP Beograd u okviru poravnanja između ova dva preduzeća, izvršenog 2005.
godine. No, ni radnici akcionari, a ni Savet za borbu protiv korupcije Vlade Srbije, nisu dobili odgovarajuće informacije s nadležnih mesta, zbog čega su podneli žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja.
Bezuspešno.
Zbog neisplaćenih zarada radnici »Šinvoza« stupili su u štrajk. Uz posredovanje Ministarstva privrede, štrajk je obustavljen nakon dve nedelje, ali se ispostavilo da većinski vlasnik i ne namerava da ispuni zahteve štrajkača.
Ivković u toku 2007. godine potpuno obustavlja rad u fabrici i otpušta sve veći broj radnika, kao »tehnološki višak«. Radnici akcionari tokom iste godine
povremeno organizuju proteste na kojima traže raskid ugovora Agencije s Ivkovićem. On, pak, daje otkaz bravaru Miti Lisici, predsedniku Samostalnog sindikata, koji je više od dvadeset godina zaposlen u »Šinvozu«
 Novembra 2007. godine nad »Šinvozom« je otvoren stečaj. Glavni poverioci su firme čiji je
vlasnik takođe Ivković. U trenutku otvaranja stečaja u »Šinvozu« je bilo zaposleno oko 470 radnika. Danom ulaska u stečaj svima je prestao radni odnos.
Poslednja kontrola Agencije za privatizaciju je utvrdila da Ivković nije izvršio ugovorom predviđenu investiciju, ali ne raskida ugovor, već mu 3. decembra nalaže da u roku od 15 dana dostavi dokaz o izvršenoj ugovornoj obavezi. On 18. decembra pokušava da u preduzeće unese robu kako bi je, s tri godine zakašnjenja, predstavio kao investiciju; tu robu, bez dozvole stečajnog upravnika i stečajnog sudije, preko svog obezbeđenja unosi u radnički restoran.
Kada su saznali da Ivković ponovo pokušava da falsifikuje izvršenje svoje po ugovoru obavezne investicije, oko 400 radnika akcionara »Šinvoza« 28. decembra blokira fabriku i zahteva raskid ugovora s Ivkovićem i obustavu stečaja. Blokadom rukovodi Protestni odbor u kojem su predstavnici Samostalnog sindikata i UGS Nezavisnost, kao i predstavnici Udruženja malih akcionara.
Ubrzo potom, radnici akcionari »Šinvoza« i obližnjeg BEK-a, 15. januara, dolaze na protest u beogradski Dom sindikata, pozivaju predstavnike Ministarstva pravde, Ministarstva privrede i Agencije za privatizaciju, zahtevajući da predstavnici države ispune svoje zakonom predviđene obaveze, da raskinu ugovor za »Šinvoz« (za BEK je već raskinut) i obustave stečaj u oba preduzeća.
Sutradan, pošto su mediji javili da je u toku noći preminuo učesnik protesta Radislav Stojanov, ministar Mlađan Dinkić razgovarao je s predstavnicima Odbora protesta i
obećao da će u roku od dva dana formirati komisiju koja će da utvrdi da li je bilo nezakonitosti i kršenja ugovora u privatizaciji »Šinvoza«, nakon čega će Agencija za privatizaciju naložiti Ivkoviću da u roku od pet dana ispuni svoju ugovornu obavezu, a ukoliko je ne ispuni – ugovor će biti raskinut.
Nakon isteka pomenutog roka, 24. januara, radnici akcionari su uputili molbu ministru Dinkiću da ih informiše o realizaciji dogovora od 16. januara.
U međuvremenu, predsednici Odbora protesta iz »Šinvoza« i BEK-a, Mita Lisica i Milena Prstojević, uputili su informaciju o toku
protesta u Beogradu na adresu Socijalno-ekonomskog saveta Zrenjanina. Savet je 18. januara, pod predsedništvom Mirka Maleševa, pošto je odao počast preminulom radniku, održao sednicu, prihvatio informaciju, podržao zahteve učesnika u protestu i odlučio da se obrati nadležnim organima vlasti da odgovorno i bez odlaganja razmotre ove zahteve i okončaju napetu neizvesnost oko ove dve firme.
I Odbor građana za podršku radnicima akcionarima, koji je godinama podržavao borbu malih akcionara »Jugoremedije«, pod predsedništvom profesora Slavka Golića, razmatrao je, 23. januara, situaciju oko pomenutih preduzeća, izrazio zabrinutost zbog stradanja ljudi, podržao aktivnosti radničkih protesta i izrazio spremnost da prati događaje i podržava neodložno nalaženje zakonitog, racionalnog i pravednog raspleta dramatične situacije. Prisutni članovi Odbora dali su svoje priloge u Fond solidarnosti radnika u protestu.
Aktivnosti radnika akcionara imale su sve veći odjek u javnosti, i van zemlje, što je uvećavalo izglede da se spor ubrzo reši.
vrati se na početak
|
|
 |
|
 |
|
|
 |
 |
 |
|
Odgovornost vlasnika, radnika i građana, Iskustva "Jugoremedije"
Moguće su istinske promene: biti odgovoran vlasnik, savestan radnik i razumeti mogućnost i pravo u participiranju u društvenim promenama, kako na opštem planu tako i u lokalnoj zajednici
Odbor građana za podršku radnika akcionara »Jugoremedije« deluje već pune tri godine. Odbor je kao deo demokratske javnosti podržavao borbu radnika akcionara da zaštite svoje vlasništvo, da sačuvaju pravo na rad, da i kao građani učestvuju u demokratskom preobražaju društva. I posle preuzimanja fabrike malih akcionara – većinskih vlasnika, na čelu sa Zdravkom Deurićem, Odbor je imao prilike da stekne uvid u teškoće sa kojima se rukovodstvo suočava. Te teškoće nisu manje od onih kroz koje su prošli u trogodišnjoj borbi da zaštite svoje vlasništvo, pravo na rad i da participiraju u društvenom životu
Investicije i razvoj
Ključna odluka poslednje, vanredne Skupštine akcionara (3. 12. 2007. godine) odnosila se na investicije od tri miliona evra sopstvenih sredstava za rekonstrukciju pogona, na koju obavezuje GMP (»dobra proizvodna praksa«). Radi se o visokim i strogo tehničko-tehnološkim zahtevima, sa krajnjim rokom izrade do 2009. godine. Bez ovih sertifikata farmaceutske proizvodne kuće više neće moći da posluju.
 Raniji menadžment (Jovica Stefanović Nini) nije ulagao ni dinara u fabriku. Naprotiv, čak je i fizički odneo najskuplje mašine, a ostavio ogromne, milionske dugove u evrima, kako prema državi, tako i prema dobavljačima. Novo rukovodstvo, na čelu sa Zdravkom Deurićem, relativno brzo se rešilo dugova prema državi i prema glavnim dobavljačima, ali se pojavio problem dugovanja upravo prema nizu firmi istog Jovice Stefanovića.
Neizbežno, morali su se uspostaviti kontakti, pa je na pragu realizacija protokola sa finansijskim aranžmanom po kojem bi Stefanović kupio firmu-ćerku »Remevitu«, a za uzvrat bi se »prebijala« sva preostala dugovanja i potraživanja. Ovaj aranžman ostavlja »Jugoremediji« 12 najatraktivnijih registrovanih lekova iz »Remevite«, obavezuje kupca na odvoz farmaceutskog otpada, vraćanje pomenutih mašina itd. Svakako da mali akcionari i zaposleni u »Jugoremediji« moraju znati za ove namere, iznuđene u datim okolnostima, jer je osnovni cilj oporavak i opstanak fabrike na tržištu.
Novo rukovodstvo se od ulaska u sopstvenu fabriku (mart 2007) suočilo i sa problemom manjka stručnjaka, kao i sa problemom formiranja upravljačkog tima – menadžmenta. Neki farmaceuti
su se odmah vratili, nekoliko penzionisanih stručnjaka je ugovorno angažovano, a stalna strategija je tražnja mladih i natprosečno darovitih kadrova. I menadžment je takođe formiran na istim principima
Svi potezi i veliki napori pokazuju odgovornost malih akcionara za sopstvenu svojinu, kako da je sačuvaju tako i da je uvećaju.
Sindikalna organizacija, u sasvim novim okolnostima, kada je veliki broj radnika i vlasnik firme, ima sasvim nove zadatke, prvenstveno negovanje svesti da treba bolje i više da se radi, kako zbog sopstvenog dobra tako i dobra ostalih 4.000 akcionara. Najavljuje se mogućnost i podele dividende.
I na polju lokalne zajednice uočena je velika obostrana promena. Fabrika pod sloganom »Stvaramo zdraviji svet« pomaže sve sportove u kojima su naši budući olimpijci, pomaže kulturne institucije i mnoga druga dostignuća koja su iznad uobičajenog proseka. Nagrada oslobođenja grada je prva i formalizovana satisfakcija za trogodišnju borbu akcionara da se fabrika vrati u Zrenjanin.
Najmanje zainteresovanosti i senzibiliteta za svoj udeo u vlasništvu pokazuje država. Očigledno da ova netipična struktura odnosa vlasništva nije za državu poželjan model. Ona je ostala na modelu jedan vlasnik (gazda) i puno unajmljenih radnika...
Tržište i monopoli
I na tržištu novca novo rukovodstvo se suočilo sa takoreći istim ljudima protiv kojih se vodila trogodišnja borba, jer krupne deoničare predstavlja nekoliko velikih banaka. Nakon prodaje svog udela u »Medeli« iz Vrbasa novac je oročen kod jedne banke (»Metals«) koja izgleda nije u tom krugu. Postoje jasne indicije da će uz neophodni biznis plan ova banka pratiti veliku planiranu investiciju od oko 10 miliona evra. Namera je da se osim obavezne navedene rekonstrukcije kupe i moderne mašine i izgradi zapravo potpuno nova fabrika.
Pri Privrednoj komori Srbije postoji i esnafska grupacija Proizvođača lekova. Predsednik Upravnog odbora Zdravko Deurić prvi put je učestvovao u njenom radu. Posle održane sednice poručeno mu je da više ne dolazi. Razlog leži u tome što je pokrenuto pitanje ogromnih marži veledrogerija i dugog roka isplate za proizvođače lekova. Monopolistički položaj veletrgovaca sasvim je sličan poznatom slučaju »Delte«, ali je ovde još i dodatna ironija da oni koji proizvode štite one koji prodaju, direktno u korist sopstvene štete i nesamerljive štete na račun običnog građanina. Kada se jednom nekažnjeno prekrše zakon i običaji dobrog poslovanja, to postaje osvojena »sloboda« koju koriste svi koji su u prilici. Korupcija se u najgrubljem vidu nastavlja...
Država, društvo i lokalna zajednica
Doktrina o privatnom vlasništvu evoluirala je od prava da je poseduješ do prava da od nje imaš korist, ali danas civilizacijski bez prava da je i uništiš. Današnji akcionari, većinski vlasnici »Jugoremedije«, tužiće državu za nesumnjivu štetu koja je naneta ovoj fabrici. Država ne pokazuje odgovornost za sopstveno vlasništvo, kako u trogodišnjoj borbi da se dokaže nelegalnost privatizacije ove firme, tako i od momenta preuzimanja fabrike od strane malih akcionara. Iako pozvani, niko iz Ministarstva privrede se nije pojavio na vanrednoj skupštini! Sasvim umesno se sadašnji menadžment pita, zar bar nije bilo logično izdvojiti novac iz Nacionalnog investicionog plana za predstojeću investiciju u firmi, bar kao simboličan gest kompenzacije za nanetu štetu.
Poruke iskustva »Jugoremedije« na društvenom planu i na planu lokalne zajednice su uprkos rezultatima, izgleda, mnogima teško čitljive, ali su bez sumnje pozitivne. Ova grupa ljudi (oko 150), uz jednodušnu podršku i ostalih suvlasnika, pokazala je da su moguće istinske promene: biti odgovoran vlasnik, savestan radnik i razumeti mogućnost i pravo u participiranju u društvenim promenama, kako na opštem planu tako i u lokalnoj zajednici.
Zato će Odbor građana za podršku radnika akcionara pratiti njihov pionirski poduhvat.
Slavko Golić vrati se na početak
|
|
 |
|
 |
|
|
|
|
|
