JUGOREMEDIJA Fabrika lekova A.D. ZRENJANIN

Del. broj : 4660
Datum:      01.06.2010.godine

 

Na osnovu člana 313. stav 1. tačka 4 i 6 Zakona o privrednim društvima, i člana 32. i 50. Statuta “Jugoremedije” AD fabrike lekova Zrenjanin, Pančevačka bb, Upravni odbor je na svojoj sednici održanoj dana 31.05.2010.g. doneo Odluku na osnovu koje upućuje akcionarima “Jugoremedije” fabrike lekova AD Zrenjanin

 

POZIV ZA VI REDOVNU SEDNICU SKUPŠTINE AKCIONARA AD “JUGOREMEDIJA” FABRIKA LEKOVA ZRENJANIN

 

Koja će se održati 06.07. 2010.g. sa početkom u 12 časova u prostorijama sedišta Društva u Zrenjaninu ul. Pančevačka bb sa sledećim:

 

DNEVNIM REDOM

 

1. Izbor predsednika skupštine akcionara;
2. Imenovanje zapisničara, overivača zapisnika i komisije za glasanje i sprovođenje radnji na utvrđivanju kvoruma od strane komisije za glasanje;
3. Glasanje o usvajanju završnog računa društva za 2009.g. i izveštaju revizora o završnom računu za 2009.g.;
4. Glasanje o usvajanju konsolidovanog završnog računa za 2009.g. i izveštaju revizora o konsolidovanom završnom računu za 2009.g.;
5. Izveštaj o radu upravnog odbora društva za 2009.g.;
6. Izveštaj o radu nadzornog odbora društva za 2009.g.;
7. Glasanje o izboru revizora za 2010.g.;
8. Glasanje o razrešenju članova dosadašnjeg upravnog odbora;
9. Glasanje o izboru članova upravnog odbora;
10. Glasanje o razrešenju predsednika i članova dosadašnjeg nadzornog odbora;
11. Glasanje o izboru predsednika i članova nadzornog odbora;
12. Informacija o sanaciji preduzeća, pogona tečnih formi, radi usklađivanja sa Zakonom o lekovima i medicinskim sredstvima (Sl.gl. RS - juli 2004, i br. 30/2010).
13. Glasanje o zalaganju nepokretnosti „Jugoremedije“a.d. Zrenjanin radi obezbeđenja dobijanja kredita.
14. Potvrđuje se odluka Upravnog odbora del. br. 1211 od 11.02.2010.godine o zalaganju nepokretnosti u korist Razvojne banke Vojvodine.

U cilju održavanja sednice Skupštine a u skladu sa Zakonom i Statutom Društva, obaveštavamo Vas sledeće:

1. Saglasno članu 38. stav 2. Statuta preduzeća, pravo učešća u radu Skupštine imaju akcionari koji poseduju ili predstavljaju najmanje 5% od ukupnog broja akcija.
2. Sektor pravnih i opštih poslova, stručna služba dužna je da 24 časa pre održavanja Skupštine utvrdi i proveri ispravnost dostavljenih punomoćja za zastupanje i iste dostavi Komisiji za glasanje na sednici Skupštine Društva.
3. Svakom ovlašćenom zastupniku uz materijal za Skupštinu biće predat i verifikacioni list sa kojim će se legitimisati prilikom dolaska na sednicu Skupštine.
4. Svaki akcionar koji glasa protiv ili se uzdrži od glasanja po tački 13 (trinaest) Dnevnog reda, na osnovu člana 444. stav 1. Zakona o privrednim društvima ima pravo da kao nesaglasni akcionar zatraži od Društva da mu isto otkupi akcije po tržišnoj vrednosti.

 

Dan utvrđenja akcionara je 01.06.2010.godine.

Predlog Odluka

 

 

 

Predsednik Upravnog odbora
“Jugoremedija” a.d. fabrika lekova Zrenjanin
Deurić Zdravko

Svečano puštanje u rad prve investicije u evropsku Jugoremediju

Nakon višegodišnje borbe, radnici-akcionari Jugoremedije su marta 2007. godine uspeli da povrate svoju fabriku iz ruku Jovice Stefanovića – Ninija, čoveka sa Interpolove poternice kog nam je korumpirana državna administracija nametnula kao većinskog suvlasnika. U trenutku kad smo preuzeli kontrolu nad upravom, fabrika je bila na ivici propasti. Stefanovićev menadžment je iza sebe ostavio dugove preko kojih su planirali da izazovu stečaj, koji bi doveo do gašenje više stotina radnih mesta i zatvaranja jednog od najperspektivnijih privrednih subjekata u ovom delu Srbije. Ipak, zahvaljujući naporima radnika Jugoremedije i podršci malih akcionara, nakon dve godine smo uspeli ne samo da spasemo preduzeće od stečaja i normalizujemo poslovanje, već i da započnemo investiciju u rekonstrukciju proizvodnih pogona radi dobijanja evropskog GMP sertifikata, koji će našoj fabrici otvoriti nove mogućnosti plasmana na zapadnim tržištima.

Preduzeće koje smo pre dve godine otimali od stečaja, danas je u prilici da ugosti predsednika vojvođanske skupštine, na svečanom puštanju u rad nove kotlarnice, investicije vredne 1 milion EUR. Ova investicija je samo prva u nizu tekućih projekata na modernizaciji zrenjaninske fabrike lekova. Očekujemo da će u narednim mesecima rekonstrukcija proizvodnih pogona biti završena u predviđenim rokovima, i da ćemo u svojim prostorijama ponovo videti ugledne goste prilikom otvaranja nove, evropske Jugoremedije, fabrike lekova za 21. vek.

VD Generalnog direktora, Zdravko Deurić

Intervju sa predsednikom upravnog odbora "Jugoremedije", Zdravkom Deurićem

1.Kada će biti privatizovana Jugoremedija, da li postoji ovoga puta garancija da to bude strateški partner, možda čak poznati proizvođač lekova u svetu. Da li je neka od tih kompanija kontaktirala poslovodstvo, ili Agenciju za privatizaciju?



Jugoremedija je već privatizovana 2001. godine, kada su mali akcionari postali vlasnici 58%, a država vlasnik 42% akcija preduzeća. Što se prodaje akcija tiče, mi mali akcionari, kao većinski vlasnici fabrike, postigli smo pre dva meseca dogovor sa Ministarstvom ekonomije da će se akcije fabrike prodavati na tenderu, odnosno u postupku u kom cena akcija nije jedini parametar za izbor najpovoljnijeg kupca, već se kroz druge parametre zapravo traži takozvani strateški partner – ozbiljna farmaceutska kompanija koja će imati interes da nastavi proizvodnju i da unapređuje fabriku u Zrenjaninu. Cilj malih akcionara je da se prodajom obezbedi ne samo zarada za one koji prodaju akcije, već sigurna budućnost za fabriku i njene radnike, tako što ćemo kroz jasne tenderske uslove tražiti ozbiljnog i odgovornog vlasnika. Ministarstvo ekonomije u početku nije imalo razumevanja za naše planove, hteli su da idu u ubrzanu prodaju, međutim nakon više razgovora sa predstavnicima menadžmenta i malih akcionara Ministarstvo je promenilo svoj stav i saglasilo se da ne smemo dozvoliti da se ponove greške iz 2002. godine. Što se rokova tiče, u Jugoremediji je trenutno u toku rekonstrukcija radi usklađivanja proizvodnje sa GMP standardima, koja će trajati do juna sledeće godine. Nakon završene rekonstrukcije idemo na tender. Rokovi za prodaju su pre nekoliko meseci takođe bili predmet velikih sporova sa Ministarstvom, jer mi nismo hteli da fabrika ide u prodaju pre završetka rekonstrukcije. Rekonstrukcija praktično znači život za Jugoremediju, jer ukoliko fabrika do avgusta sledeće godine ne bude dobila GMP sertifikat, više nećemo moći da proizvodimo lekove. Menadžment Jugoremedije iz 2002. godine i tadašnji ministar Vlahović su pokušavali da zaobiđu ovaj problem i da ga reše tako što će obavezu rekonstrukcije, za koju se i tada znalo, zapravo prebaciti na budućeg vlasnika, a pritom u samoj prodaji nisu obezbedili da u Jugoremediju uđe vlasnik koji jeste proizvođač lekova, i koji će imati sopstveni interes da uloži u rekonstrukciju, već je tada, 2002. godine, Jugoremedija prodata pod najblaže rečeno sumnjivim i netransparentnim okolnostima. U naredne četiri godine, Jovica Stefanović je kao vlasnik fabrike svojim nesavesnim poslovanjem doveo Jugoremediju na ivicu stečaja, ali je takođe, što je još gore, fabrika izgubila dragoceno vreme za rekonstrukciju, tako da je sada uprava koju su postavili mali akcionari ušla u trku sa vremenom da završimo rekonstrukciju mesec dana pre krajnjeg roka. Zbog svega kroz šta smo prošli za proteklih šest godina, radnici i akcionari su danas rešeni da se prodaja akcija sprovede mnogo odgovornije nego što su to radili ministar Vlahović i tadašnja uprava Jugoremedije, to smo rekli i Ministarstvu, i oni su se saglasili sa našim planovima.


2. Postoji li mogućnost da "Jugoremediju" kupi Mišković preko svog preduzeća Jugohemija?

U ovom trenutku je zaista prerano govoriti o mogućim kupcima. Mnoge strane i domaće kompanije su zainteresovane za kupovinu Jugoremedije, i ono što je sada najvažnije jeste da se izvrši dogovor između Ministarstva i malih akcionara o zajedničkom nastupu na tenderu, kao i da se tender sprovede po zakonu, to jest da se obezbede uslovi da Jugoremediju kupi najbolji ponuđač.

3. Preuzeli ste preduzeće u martu 2007. godine, šta ste zatekli. Šta je od tada urađeno?

Zatekli smo obustavljenu proizvodnju, neplaćene račune, milionske dugove prema radnicima, prema dobavljačima i prema državi, isključenu struju i tehnološku paru. Pojedine obaveze Stefanovićeva uprava nije plaćala još od 2002. godine, i to im se tolerisalo, međutim kada smo mi preuzeli upravu nad fabrikom situacija se potpuno promenila. Javnosti je, verujem, već poznata priča sa porezom – za vreme Stefanovićeve uprave, Jugoremedija godinama nije plaćala porez i obaveze prema PIO fondu, međutim kad smo mi preuzeli fabriku, Poreska uprava je istog trenutka zapretila da će nas oterati pod stečaj ako odmah ne platimo godinama nagomilavani dug. Slično se ponovilo i sa pojedinim dobavljačima – ja sam bio zapanjen kad sam po ulasku u fabriku video da se dugovi prema nekim od dobavljača vuku još od 2002. godine. Međutim, iako on godinama nije plaćao dugove, ti isti dobavljači su nastavljali da mu isporučuju robu, nastavljali su da posluju sa čovekom koji se iz godine u godinu pokazivao kao čovek koji nikome ništa ne plaća. Razlog je, pretpostavljam, strah – Jovica Stefanović je čovek poznat i po kriminalnoj prošlosti i po jakim političkim vezama sa praktično svim vlastima u Srbiji u poslednjih dvadeset godina, tako da poslovnu saradnju sa njim ne možete tek tako prekinuti. Ja to potpuno razumem, međutim, na žalost moram da kažem da neki dobavljači nisu baš imali razumevanja prema našim problemima, jer nakon što su upravu nad fabrikom preuzeli mali akcionari, koji nisu imali zaleđinu ni u svetu kriminala, ni u svetu politike, pojedini dobavljači su počeli da nas pritiskaju da im odmah platimo višegodišnja dugovanja. Neću da pominjem imena jer ne želim da dodatno osuđujem ljude koji su već osuđeni da vode privatni biznis u ovako teškim uslovima kakvi su u Srbiji, ali hoću da apelujem na sve poštene privrednike u Srbiji koji žive od svog rada da moramo imati mnogo više solidarnosti i razumevanja jedni prema drugima ako mislimo da preživimo pritiske kriminalaca i monopolista. Ako neko misli da je za njega dobro to što se monopolista danas okomio na njegovog komšiju, on ustvari ne razume da je sutra on na redu, i da danas treba da štiti sebe štiteći komšiju. Upravo zahvaljujući solidarnosti radnika i malih akcionara, Jugoremedija je danas, svega godinu ipo dana nakon što smo preuzeli upravu, ponovo postala profitalna i sposobna da uđe u investiciju vrednu 12 miliona evra kojom će osigurati svoju budućnost. Ovaj uspeh je pre svega važan jer pokazuje da se u Srbiji može uspeti radom, solidarnošću i poštenjem, a ne samo prevarom i korupcijom. Naravno, Jugoremedija nije jedini primer ove vrste, u Srbiji ima puno vrednih i sposobnih preduzetnika, i vrlo je važno da se oslanjamo jedni na druge.

4. Kada je započela rekonstrukcija fabrike radi sticanja sertifikata GMP standarda. Da li je tačno da bi bez toga izgubili dozvolu za rad. Koliko će trajati taj posao i da li je fabrika zatvorena do tada?

Prema Zakonu o lekovima, fabrike u Srbiji koja do avgusta 2009. godine ne usklade proizvodnju sa GMP standardima, više neće smati da proizvode lekove. Mnoge farmaceutske kuće su već rekonstruisale svoje pogone. Mi smo imali veliki problem što smo marta prošle godine izašli iz četvorogodišnjeg preioda lošeg poslovanja, tokom kog smo izgubili i vreme i finansijske kapacitete za ovu veliku investiciju, međutim nakon godinu dana smo uspeli da se u potpunosti oporavimo. Avgusta ove godine smo potpisali ugovor sa izvođačem radova, Energoprojektom, i radovi su u toku. Krajem novembra ove godine fabrika će zbog rekonstrukcije morati da stane sa radom, ali mi već mesecima unazad radimo sa maksimalnim kapacitetom kako bi smo stvorili dovoljne zalihe da snabdevamo tržište u periodu dok Jugoremedija ne bude radila.

5. Koliko vredi danas Jugoremedija i da li bi mali akcionari prodali 60% akcija zajedno sa državom? Da li je to uslov da dobijete strateškog partnera?

Procena fabrike za tender je u toku. Kada je 2002. godine država prodavala svoj udeo, Stefanović je za 41% vlasništva platio 16,5 miliona vera, međutim jasno je da će se nakon rekonstrukcije vrednost fabrike značajno uvećati. Što se prodaje tiče, postigli smo sporazum sa Ministarstvom ekonomije da će država prodavati svojih 42% akcija zajedno sa malim akcionarima. Ako hoćete da fabriku kupi ozbiljan kupac, onda morate biti ozbiljan prodavac. Velika farmaceutska kompanija koja kupuje Jugoremediju zbog proizvodnje, a ne zbog špekulacije, želi mirno okruženje i čiste račune, tako da sigurno neće ulaziti u rizik da nasledi sukob među prethodnim vlasnicima, na primer da kupi manjinski paket od države pa da ratuje sa malim akcionarima, kao što je to radio Stefanović, ili obrnuto – da kupi akcije malih akcionara i da ostane u neprijateljskom suvlasništvu sa državom. Dakle, ako današnji suvlasnici Jugoremedije misle da osiguraju budućnost fabrici i njenim radnicima, ako hoće strateškog partnera koji će da ulaže u proizvodnju, a ne u korupciju i u privatnu vojsku, onda na tenderu moramo da nastupimo jedinstveno, otvoreno, čistih računa.

6. Koji deo tržišta lekova sada pokrivate i poređenje sa periodom pre prve sudski poništene privatizacije?

Jugoremedija je do kraja prošle godine uspela da povrati sva tržišta za koja je Stefanović zbog nesavesnog poslovanja izgubio licence. Bilo je vrlo naporno, teško je vratiti jednom izgubljeno poverenje, naročito ako se radi o stranoj zemlji u kojoj partneri ništa ne znaju o sporovima oko vlasništva u fabrici. Za poslovne ljude u Rusiji, ili Ukrajni, Jugoremedija je Jugoremedija, uvek ista firma bez obzira na to ko je njen trenutni vlasnik, i mo smo zaista imali veliki problem sa nepoverenjem koje smo nasledili od Stefanovićeve uprave. Ipak smo uspeli, tako da Jugoremedija ponovo izvozi u zemlje bivšeg SSSR-a: Rusiju, Ukrajnu, Belorusiju, Gruziju, Azerbejdžan, Kazahstan, i Moldaviju, kao i u zemlje bivše SFRJ.

7. Da li su svi radnici koji su dobili otkaz u vreme dok je fabrikom upravljao Jovica Stefanović Nini vraćeni na posao. Koliko imate zaposlenih i da li su plate redovne?

Svi radnici koje je Stefanovićeva uprava otpustila su vraćeni na posao, i regulisana su sva dugovanja prema njima za period dok nisu radili. To je jednostavno bio minimum da se u Jugoremediji uspostavi zakonito stanje i da se vrate odnosi poverenja koji su porušeni tokom četvorogodišnje strahovlade i represije. Jugoremedija danas ima petsto radnika, plate se redovno isplaćuju. Ovu fabriku je radnička borba spasila od bankrota, i ta borba je kreirala pravac u kom se danas krećemo, jer cilj investicije u GMP sertifikat jeste upravo da osavremenjavanjem pogona osiguramo radna mesta radnicima Jugoremedije, jer ni jedan budući vlasnik neće imati interes da zatvori fabriku sa modernim hardverom za 21. vek, u koji je uloženo 12 miliona vera.

8. Ko stoji iza drugog udruženja akcionara "Jugoremedije" koji traže izlazak akcija na berzu. Da li bi to bio način da se akcije obezvrede?

Ne znam ko sada stoji iza njih, ali poslednji put kad su bili aktivni, iza njih je stajao Jovica Stefanović. Pre nekoliko meseci, dok se 42% akcija fabrike još uvek vodilo na Stefanovića, on je preko ovog udruženja pokušao da pridobije 9% akcionara kako bi nas preglasao na skupštini, ali im to nije uspelo. U međuvremenu, 42% akcija je preknjiženo sa Stefanovića na Akcijski fond, tako da sada ne znam ko stoji iza njih. Stefanović, jasno, više nema interes. Dok smo se mi kao udruženje akcionara borili protiv Stefanovićevog samovlašća, naš način borbe je bio da okupimo punomoćja što većeg broja akcionara i da se borimo kroz skupštinu Jugoremedije i kroz državne institucije, što se na kraju pokazalo kao delotvorno – 1. marta 2007. godine smo prikazali većinu akcija i imenovali svoju upravu. Međutim, ljudi koji danas objavljuju saopštenja protiv sadašnje uprave, još se ni jednom nisu pojavili na skupštini kompanije. Na poslednjoj skupštini, za koju su prikupljali punomoćja kako bi Stefanoviću dali većinu, na kraju se nisu pojavili jer im nije uspelo da sakupe 9%. Koliko akcionara zaista okupljaju to zapravo niko i ne zna, jer ih nikada nisu prikazali. Što se tiče prodaje akcija na berzi, mislim da je potpuno jasno da to odgovara samo onim potencijalnim kupcima koji bi da se domognu Jugoremedije pre završetka rekonstrukcije, po ceni akcija mnogo nižoj nego što će se postići nakon što fabrike dopbije GMP sertifikat.

9. Mali akcionari "Jugoremedije" na čijem ste čelu jedini su u Srbiji uspeli da sudskim putem oteraju kupca zbog kršenja kupoprodajnog ugovora. Čiju ste pomoćimali i da li je među njima i neki ministar. Da li je fabriku ikada obišao tadašnji ministar za privatizaciju Aleksandar Vlahović i potom Predrag Bubalo?

Nije Jugoremedija jedini slučaj u kom je raskinut ugovor o privatizaciji, ali jeste jedna od retkih fabrika u kojoj su nakon raskida ugovora radnici i mali akcionari uspostavili svoju upravu. Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać je prva u Srbiji razumela da se u Jugoremediji radi o kršenju prava privatnih vlasnika, malih akcionara, a ne o sukobu samoupravljača sa kapitalistima, kako je to štampa u početku predstavljala. Objavljevanje Savetovog izveštaja o Jugoremediji septembra 2004. godine je bilo prelomna tačka u našoj borbi, i mislim da nakon ovog izveštaja u javnosti više nije bilo nedoumica o čemu se tu zapravo radi. Zatim nas je podržao i profesor Nebojša Popov sa svojim listom Republika, oko kog se potom okupljala podrška velikog broja intelektualaca iz Beograda i Zrenjanina. Najvažniju logističku pomoć nam je pružio Samostalni sindikat u Zrenjaninu. U vreme kad smo počinjali borbu, 2004. godine, sindikat je još uvek izbegavao da se uključi u borbu malih akcionara, uglavnom zato što su se pribojavali nepoznatog terena. Međutim predsednik zrenjaninskog Samostalnog sindikata Mirko Malešev je odmah razumeo vezu između borbe za radnička prava i za vlasnička prava malih akcionara, i dao nam je maksimalnu podršku jer je verovao da bi naša pobeda mogla da otvori vrata za rešenje problema drugih radnika i malih akcionara u Srbiji. U ključnom trenutku krajem 2006. godine, kad je sud poništio dokapitalizaciju, i kad je Stefanović pokušao da izbegne izvršenje presude krađom sudskih dokumenata, predsednik Tadić nam je pružio značajnu podršku time što se založio za uspostavljanje zakonitosti u fabrici. On nas je tada primio prilikom svoje posete Zrenjaninu, i sećam se da je rekao da zakon mora da se poštuje, ali da je isto tako važno da fabrika ponovo proradi. Verovatno se pribojavao šta će se desiti kad radnici preuzmu upravu, jer vladajuća ideologija u srpskoj javnosti, naročito stručnoj, još uvek odbija da prihvati da preduzeće kojim upravljaju radnici i mali akcionari može efikasno da posluje. Ipak, gospodin Tadić je tada prihvatio rizik, založio se za poštovanje zakona, i time podržao male akcionare. Verujem da mu je danas drago što je njegova odluka doprinela oporavku Jugoremedije, i nadam se da će ga naš uspeh ohrabriti da se i ubuduće više oslanja na narod, a manje na samozvane eksperte, koji i danas odbijaju da priznaju da je Jugoremediju gotovo upropastila samovolja Jovice Stefanovića, a da ju je solidarnost radnika i malih akcionara vratila među najuspešnije privredne sibjekte u zemlji. Takođe, ne smem da izostavim ni značajnu podršku koju nam je pružio naš grad Zrenjanin, kako radnici iz drugih preduzeća, tako i gradonačelnik Goran Knežević. U pojedinim važnim trenucima tokom naše trogodišnje borbe imali smo i podršku iz inostranstva, profesor Noam Čomski i brojni drugi intelektualci svetskog značaja su posredstvom naših ljudi u dijaspori bili upoznati sa događajima u Jugoremediji, tako da su se i oni obratili državnim organima u Srbiji sa apelom protiv kršenja radničkih i vlasničkih prava. Što se tiče gospode koju ste pomenuli, Predrag Bubalo nikada nije bio u Jugoremediji, ali smo bili mi kod njega. U leto 2004. godine, dok je još uvek trajao štrajk, gospodin Bubalo je organizovao pregovore između nas i Stefanovića. Ministar je tada rekao da njega ne zanima ko je zakoniti vlasnik, da će to utvrditi sud, i samo je insistirao da proizvodnja mora ponovo da se pokrene. Mi smo se složili, dali smo svoje uslove, između ostalog smo tražili da fabriku napusti Stefanovićeva privatna vojska, čije nasilničko ponašanje je i bilo jedan od direktnih povoda za štrajk. Stefanović se saglasio, a ministar garantovao sprovođenje dogovora. Međutim, Stefanović je ponovo doveo svoju privatnu vojsku, isprovocirao sukob sa radnicima, što je policija iskoristila kao povod da nas izbaci iz fabrike i pohapsi, da bi nas potom i Stefanović izbacio sa posla. Nakon toga više nismo mogli da dođemo do ministra Bubala. Što se tiče gospodina Vlahovića, koji je Jugoremediju prodao Niniju, on u vreme prvih sukoba u fabrici više nije bio ministar. Ne znam da je ikada bio u Jugoremediji. Ti poslovi kojima se on bavi, uglavnom se završavaju sa velike udaljenosti. Pretpostavljam da je lakše kockati se sa sudbinama ljudi koje nikada niste videli.

10. Jovica Stefanović Nini više nema ni jednu akciju u Jugoremediji. Da li se protiv njega vode sudski postupci i da li ste tužili i nekoga iz vlasti zbog uništavanja fabrike od 2002. do 2007. godine?

To je bilo jedno od najtežih pitanja sa kojima smo se suočili nakon povratka u fabriku. Nekoliko advokata iz Zrenjanina i Beograda je proučavalo dokumentaciju o prodaji Jugoremedije i poslovanju firme u vreme Stefanovića, sa zadatkom da nađu mogućnosti da pokrenemo sporove protiv odgovornih lica u Ministarstvu privrede i Akcijskom fondu, kao i protiv Stefanovića i njegovih direktora. Svi advokati su nam rekli da su Stefanovićevi ljudi i ljudi u državnim organima vrlo brižljivo vodili računa o proceduri, da su dobro pokriveni papirima, i da je vrlo rizično ulaziti u sporove, naročito ako se ima u vidu kakvo je stanje u našem pravosuđu. Drugim rečima, rekli su nam da bi spor najverovatnije bio samo gubljenje vremena i novca. Ubrzo potom, Okružni sud u Zrenjaninu je oslobodio bivšeg direktora Jugoremedije Radovanovića protiv kog smo podneli krivičnu prijavu 2004. godine, što je samo podržalo procene naših advokata. Istovremeno, imali smo pred sobom mnogo ozbiljnije zadatke – da pokrenemo proizvodnju, da vratimo tržišta koja je Stefanović izgubio, da obezbedimo sredstva za investiciju, tako da smo pitanje tužbi odložili u drugi plan. Ono je, naravno, i dalje otvoreno, nismo odustali, ali u ovom trenutku nemam konačan odgovor. Danas su svi kapaciteti Jugoremedije uposleni na obezbeđivanju budućnosti za naše radnike i akcionare, što ne znači da se nakon što uplovimo u mirnije vode nećemo posvetiti bolnim pitanjima iz prošlosti koja moraju biti razjašnjena, pre svega zbog nas, ali i zbog javnosti u Srbiji, zbog naše budućnosti i budućnosti naše dece koja treba da žive u ovoj zemlji.

11. Šta je sa vlasništvom "Jugoremedije" u "Luksolu", "Medeli" i "Vetpromu"?

"Jugoremedija" je ubrzo nakon našeg ulaska u fabriku prodala akcije koje je imala u "Medeli" i "Vetpromu", a u budućnosti ćemo najverovatnije prodati i akcije koje imamo u "Luksolu". Pre svega, nakon ulaska u fabriku smo se suočili sa ogromnim problemima u samoj "Jugoremediji", i nismo bili u mogućnosti da kadrovski pokrijemo upravu nad "Medelom" u Vrbasu i "Vetpromom" u Novom Sadu. Drugi razlog za prodaju akcija u drugim firmama je buduća prodaja "Jugoremedije", jer kad preduzeće ide na prodaju, ako zaista želite maksimalan profit za svoje akcionare, jedna od najvažnijih stvari je da sav novac vratite nazad, a ne da ga "krijete" u akcijama povezanih lica, čija je vrednost na berzi često višestruko niža od realne. Naravno, i finansijski momenat je bio dosta važan – prodajom "Medele" i "Vetproma" smo obezbedili deo sredstava za rekonstrukciju fabrike. Vlasništvo u "Luksolu" smo za sada zadržali jer se on nalazi u Zrenjaninu, odmah prekoputa "Jugoremedije", tako da tu nismo imali problem kontrole. Međutim, i akcije "Luksola" ćemo svakako prodati pre tendera za prodaju "Jugoremedije".

12. Da li aktuelni ministar ekonomije Mlađan Dinkić želi dobro "Jugoremediji" ili mu je kao ministru pre svega važno da prodajom dobro napuni budžet, što je bio jedini motiv u prvoj privatizaciji?

Što se budžeta tiče, Jugoremedija ga je 2002. godine već jednom napunila sa 16,5 miliona evra, i ta sredstva nisu vraćena Stefanoviću, iako su svojevremeno izvesni ministri plašili javnost da će država morati da vrati novac od prodaje ako sud presudi u korist radnika Jugoremedije. O tuđim željama je teško govoriti, ali Ministarstvo je donelo odluku o prodaji akcija Jugoremedije putem tendera, i ja pretpostavljam da ta odluka odražava i želje gospodina Dinkića. Moja želja, međutim, jeste da stranka koja je najviše doprinela demokratskim promenama u Srbiji, ali čiji ministar je, na žalost, prodao Jugoremediju Niniju Stefanoviću, moja želja je da ta stranka, koja danas ponovo ima vlast u Srbiji, ne ponovi grešku iz 2002. godine. Radnici-akcionari su im svojom borbom omogućili popravni ispit iz Jugoremedije. Nadam se da će to umeti da cene.

vrati se na početak